Koliko smo daleko od željenih 1% BDP-a izdvajanja za nauku?

P:

Da li su naučnici koji protestima upozoravaju na propast domaće nauke u pravu kada kažu da su izdvajanja za nauku drastično smanjena? Da li je istina da u nauku ulažemo manje od svih?

O:

Tvrdnje naučnih radnika su tačne. Naime, novac predviđen za finansiranje nauke je budžetom za 2013. smanjen za više od pet milijardi dinara, da bi rebalansom budežeta usvojenim u julu ove godine ovaj iznos bio dodatno smanjen za 1.398.348.000 dinara. Za nauku je sada predviđeno ukupno 13.666.983.000 dinara.
Vlada Republike Srbije usvojila je 25 februara 2010. godine strategiju naučno tehnološkog razvoja za period od 2010 do 2015. Međutim, posmatrajući iznose predviđene za finansiranje naučnoistraživačke delatnosti u budžetima prethodnih godina, očigledno je da smo jos uvek daleko od tog cilja.

Budžetsko izdvajanje BDP % za naučno-istraživački rad (MNTR) 2010. 8.564.680.000 2.881.900.000.000 0.297% 2011. 18.316.372.000 3.175.000.000.000 0.576% 2012. 20.948.467.000 3.267.100.000.000 0.641% 2013. 15.065.331.000 / / Rebalans 2013. 13.666.983.000 / / *podaci o tačnom iznosu BDP-a u tekućim cenama za 2013 biće dostupni tokom kalendarske 2014. godine i nisu uneti u tabelu.

Očigledno je načinjen značajan pomak u visini izdvajanja tokom 2011 i 2012, neposredno nakon donošenja strategije, ali je i osetan pad koji je usledio nakon promene vlasti 2012. godine. Ukupno gledano, izdvajanja su daleko od željenih 1% nacionalnog BDP-a, što je cilj postavljen strategijom. Treba ipak napomenuti da sem budžeta Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, država manjim delom finansira naučno-istraživački rad i preko drugih ministarstava, kroz međunarodne ugovore i programe, a i AP Vojvodina poseduje svoje fondove. U razvijenim državama, trend je da privatne kompanije ulažu podjednako novca u ovu oblast pa bi tako u idealnoj situaciji na svaki dinar iz budžeta, došao po jedaniz privatnog sektora. Na žalost, u našoj zemlji ne postoji precizna procena ulaganja privatnih kompanija u naučna istraživanja.
U poređenju sa razvijenim zemljama sveta, Srbija značajno zaostaje: izdvajanja za nauku u razvijenim zemljama kreću se od 1,3% BDP-a u Kini, do čak 3,3% u Japanu. Naša zemlja zaostaje i u odnosu na zemlje u okruženju koje sve, osim Albanije, izdvajaju preko 0,5% BDP-a, a Slovenija, Češka i Hrvatska već izdvajaju preko 1% BDP-a. Dodatni pokazatelj koji otkriva sumornu sliku u naučnoistraživačkoj oblasti naše zemlje je broj stalno zaposlenih istraživača sa punim radnim vremenom. U zemljama EU na 10.000 stanovnika dolazi u proseku 24.8 istraživača, dok je u Srbiji 11.55, Hrvatskoj 16.07, Sloveniji 19.19, a u Makedoniji svega 7.05.