Može li država da proglasi bankrot?
P. Može li država da proglasi bankrot i šta bi to značilo?
O.
Bankrot možemo definisati kao trajnu nesposobnost izmirenja obaveza, odnosno stanje u kojem su obaveze veće od imovine. U slučaju države to bi značilo da ona ne može da ispunjava obaveze koje je preuzela ugovorima o zajmu, pa se bankrotom oslobađa dugova.
Međutim, pošto solventnost (platežna sposobnost) zavisi od sposobnosti podmirivanja obaveza u dugom roku u budućnosti (koja je sama po sebi neuzvesna), za razlikovanje solventne od insolventne države u obzir se moraju uzeti mogućnost povećanja poreza, smanjivanja javnih izdataka, prodaje imovine, očekivani i mogući privredni rast, itd.
Bankrot u užem smislu je stanje u kojem država ne ispunjava obaveze prema poveriocima koje proističu iz ugovora o zajmu i može biti:
- otvoreni bankrot – kada javno izjavi da odbija ispuniti svoju ugovornu obvezu ili - prikriveni bankrot kada moratorijum privremeno obustavi vraćanje zajma; izvrši konverziju zajma ili odustane od klauzule o osiguranju realne vrednosti zajma.
U širem smislu bankrot države je i stanje kada država prisilno pretvori jedan ili više kratkoročnih dugova u jedan dug koji će se vratiti nakon više godina; kada zbog realnog smanjenja vrednosti novca uzrokovanog preteranim zaduženjem države padne i realna vrednost zajma, pa će dužnik vratiti nominalno isti iznos koji je dobio na ime zajma ali zbog delovanja inflacije je njegova vrednost smanjena.
Ne postoje međunarodni mehanizmi za proglašavanje bankrota države, ni običaji, zakon ni stečajni sudovi koji ga rešavaju. Bankrot proglašava sama država (njena vlada) kada poverioce, druge države, međunarodne institucije itd. obavesti da ne može ispunjavati obaveze, nakon čega počinju teški pregovori o raspodeli gubitaka.
I posle bankrota država (obično) nastavlja da postoji.
Pregovori sa poveriocima mogu ići u pravcu reprogramiranja ili otpisa duga. Reprogramiranje znači da će posledice bankrota snositi buduće generacije, dok otpis može za posledice imati zabranu učešća na međunarodnom tržištu kapitala. U svakom slučaju zbog rizika će kamatne stope dugoročno biti veće što će smanjiti investicije i mogućnost za rast.
Da bi sprečila bankrot država može da pribegne inflaciji – štampanju novca bez pokrića (centralna banka neograničeno kreditira spašavadržavu).
Najznačajnije posledice bankrota države za njene građene su:
Međutim, pošto solventnost (platežna sposobnost) zavisi od sposobnosti podmirivanja obaveza u dugom roku u budućnosti (koja je sama po sebi neuzvesna), za razlikovanje solventne od insolventne države u obzir se moraju uzeti mogućnost povećanja poreza, smanjivanja javnih izdataka, prodaje imovine, očekivani i mogući privredni rast, itd.
Bankrot u užem smislu je stanje u kojem država ne ispunjava obaveze prema poveriocima koje proističu iz ugovora o zajmu i može biti:
- otvoreni bankrot – kada javno izjavi da odbija ispuniti svoju ugovornu obvezu ili - prikriveni bankrot kada moratorijum privremeno obustavi vraćanje zajma; izvrši konverziju zajma ili odustane od klauzule o osiguranju realne vrednosti zajma.
U širem smislu bankrot države je i stanje kada država prisilno pretvori jedan ili više kratkoročnih dugova u jedan dug koji će se vratiti nakon više godina; kada zbog realnog smanjenja vrednosti novca uzrokovanog preteranim zaduženjem države padne i realna vrednost zajma, pa će dužnik vratiti nominalno isti iznos koji je dobio na ime zajma ali zbog delovanja inflacije je njegova vrednost smanjena.
Ne postoje međunarodni mehanizmi za proglašavanje bankrota države, ni običaji, zakon ni stečajni sudovi koji ga rešavaju. Bankrot proglašava sama država (njena vlada) kada poverioce, druge države, međunarodne institucije itd. obavesti da ne može ispunjavati obaveze, nakon čega počinju teški pregovori o raspodeli gubitaka.
I posle bankrota država (obično) nastavlja da postoji.
Pregovori sa poveriocima mogu ići u pravcu reprogramiranja ili otpisa duga. Reprogramiranje znači da će posledice bankrota snositi buduće generacije, dok otpis može za posledice imati zabranu učešća na međunarodnom tržištu kapitala. U svakom slučaju zbog rizika će kamatne stope dugoročno biti veće što će smanjiti investicije i mogućnost za rast.
Da bi sprečila bankrot država može da pribegne inflaciji – štampanju novca bez pokrića (centralna banka neograničeno kreditira spašavadržavu).
Najznačajnije posledice bankrota države za njene građene su:
- udar na štednju (povlačenje štednje iz banaka koje završava zamrzavanjem depozita i nemogućnost podizanja novca);
- enorman rast nezaposlenosti;
- radikalno slabljenje kupovne moći;
- rast sive ekonomije;
- pad kvaliteta javnih usluga – javne službe nisu u mogućnost da obezbede isti obim i kvalitet servisa koje su pružale (zdravstvo, obrazovanje, bezbednost, …);
- neizvesne isplate penzijama i plata i javnom sektoru;
- pretnja socijalnim nemirima …