Da li udruženja građana imaju obavezu da raspišu jabne nabavke?
P.
Da li udruženja građana imaju obavezu da raspišu javne nabavke male vrednosti prilikom kupovine kancelarijskog materijala ako je ta vrednost na godišnjem nivou do 10 000 dinara ili za kupovinu goriva ako je vrednost na godišnjem nivou do 100 000 dinara?
O.
Član 39. Zakona o javnim nabavkama je definisao javne nabavke male vrednosti kao nabavke istovrsnih dobara, usluga Ili radova čija je ukupna procenjena vrednost na godišnjem nivou niža od 3.000.000 dinara. Istovremeno, ovim članom se definisano da za nabavke istovrsnih dobara usluga ili radova čija je ukupna procenjena vrednost na godišnjem nivou niža od 400.000 dinara, naručioci nisu obavezni da primenjuju Zakon o javnim nabavkama.
Ipak, shodno stavu 3. istog člana, kada sprovodi nabavke čija je procenjena vrednost na godišnjem nivou niža od 400.000 dinara, naručilac je dužan da spreči postojanje sukoba interesa, da obezbedi konkurenciju i da ugovorena cena ne bude veća od uporedive tržišne cene. Ovo praktično znači da naručioci prilikom nabavki procenjene vrednosti niže od 400.000 dinara na godišnjem nivou nisu u obavezi da vode neki od zakonom propisanih postupaka javnih nabavki, nisu u obavezi da sastavljaju konkursnu dokumentaciji, imenuju komisiju, niti da nabavku oglašavaju na Portalu nabavki.
Ipak, da bi obezbedili konkurenciju i da ugovorena cena ne bude veća od uporedive tržišne cene, naručioci moraju proveriti cene kod više dobavljača, i opredeliti se za najpovoljnijeg. Zakon nije definisao način obezbeđivanja konkurencije, ali s obzirom da kod javnih nabavki male vrednosti postoji obaveza pozivanja najmanje 3 ponuđača da učestvuju u postupku, može se smatrati da je i kod ovih nabavki konkurencija obezbeđena ukoliko naručilac stupi u kontakt /putem pošte, telefonski, putem faksa, e-maila, ili direktno/ sa 3 potencijalna dobavljača. O sprovodenoj proceduri, koju bismo mogli nazvati i nekom vrstom istraživanja tržišta, naručilac bi trebao sačiniti zapisnik, kako bi, ukoliko njegove nabavke budu predmet kontrole, mogao dokazati da je u potpunosti ispoštovao odredbe Zakona o javnim nabavkama. Nakon sprovedene procedure, naručilac može izdati narudžbenicu koja sadrži bitne elemente ugovora /cenu, količinu, rok isporuke i garancije, način plaćanja i sl./.
Ipak, shodno stavu 3. istog člana, kada sprovodi nabavke čija je procenjena vrednost na godišnjem nivou niža od 400.000 dinara, naručilac je dužan da spreči postojanje sukoba interesa, da obezbedi konkurenciju i da ugovorena cena ne bude veća od uporedive tržišne cene. Ovo praktično znači da naručioci prilikom nabavki procenjene vrednosti niže od 400.000 dinara na godišnjem nivou nisu u obavezi da vode neki od zakonom propisanih postupaka javnih nabavki, nisu u obavezi da sastavljaju konkursnu dokumentaciji, imenuju komisiju, niti da nabavku oglašavaju na Portalu nabavki.
Ipak, da bi obezbedili konkurenciju i da ugovorena cena ne bude veća od uporedive tržišne cene, naručioci moraju proveriti cene kod više dobavljača, i opredeliti se za najpovoljnijeg. Zakon nije definisao način obezbeđivanja konkurencije, ali s obzirom da kod javnih nabavki male vrednosti postoji obaveza pozivanja najmanje 3 ponuđača da učestvuju u postupku, može se smatrati da je i kod ovih nabavki konkurencija obezbeđena ukoliko naručilac stupi u kontakt /putem pošte, telefonski, putem faksa, e-maila, ili direktno/ sa 3 potencijalna dobavljača. O sprovodenoj proceduri, koju bismo mogli nazvati i nekom vrstom istraživanja tržišta, naručilac bi trebao sačiniti zapisnik, kako bi, ukoliko njegove nabavke budu predmet kontrole, mogao dokazati da je u potpunosti ispoštovao odredbe Zakona o javnim nabavkama. Nakon sprovedene procedure, naručilac može izdati narudžbenicu koja sadrži bitne elemente ugovora /cenu, količinu, rok isporuke i garancije, način plaćanja i sl./.