Kako se popunjava manjak u budžetu?
P.
Interesuje me koje opcije državi stoje na raspolaganju kada treba da se popuni manjak u budžetu?
O.
Kada se u državni budžet sliva manje para nego što se iz njega daje, država mora da nađe
način kako da nadomesti tu razliku. Najjednostavniji način kako da se popuni “rupa” koja
se stvorila u državnoj kasi jeste da se povaćaju prihodi ili smanje rashodi.
Prihodi mogu da se povećaju tako što bi se podigle poreske stope, pre svega stopa poreza na dodatu vrednost (PDV), koji predstavlja jedan od glavnih izvora finansiranja budžeta. Vlada Srbije je u oktobru prošle godine povećala PDV sa 18 na 20 odsto.
Međutim, svako povećanje PDV-a ne znači automatski i veće prihoda u budžetu. Naime, povećanjem PDV-a poskupljuju svi artikli na koje se ta poreska stopa odnosi, kada se to desi građani mogu da reaguju tako što manje kupuju, što znači da se manje novca sliva u budžet. Pored PDV-a, kako bi se u državnu kasu slilo više para, mogu da se povećaju i drugi porezi (porez na dohodak, na nekretnine, porez na dobit…), ali i carine i akcize. Ako pored svih povećanja poreza, ipak ne može da se namakne dovoljno novca kako bi se podmirila sva plaćanja, Vlada može da smanji rashodnu stranu budžeta. Pored smanjenja troškova ministarstava, velike uštede mogu da se naprave i smanjenjem plata u javnom sektoru ali i penzija. Naime, sve plate koje primaju službenici u javnoj administraciji isplaćuju se iz budžeta. Isto važi i za penzije. Zbog uništenih penzionih fondova, veći deo penzije se finansira iz budžeta. Za plate u javnom sektoru i penzije se izdvaja praktično više od pola budžeta. Pored smanjenja plata i penzija uštede se mogu napraviti i smanjanjem izdavanja za vojsku, zdravstvo, prosvetu…
Naravno, svaka intervencija u tom smislu nosi sa sobom mogućnost da se pobune oni kojima se smanjuje izdvajanje. To može da donese proteste i štrajkove pa smim tim i političku nestabilnost, pa političari to retko rade.
Ali kada postoji “rupa” u budžetu, a ne mogu se povećati prihodi niti smanjiti rashodi, Vlada mora da se okrene zadužianju. To se radi uzimanjem kredita kod komercijanih banaka u zemlji ili inostranstvu. Ili, uzimanjem kredita od drugih država. Upravo se to nedavno desilo Srbiji, kada je za popunjavanje budžeta dobila kredit od 300 miliona dolara od Ruske Federacije. Za popunjavanje manjka u budžetu služe i hartije od vrednosti. Naime, Vlada, odnosno u slučaju Srbije, Uprava trezora emituje određene hartije (takozvane trezorske zapise) koje investitori kupuju na određeni rok – šest meseci, godinu dana, par godina. Posle određenog perioda na koji je izdata hartija, investitor dolazi i uz uloženi novac dobija i pripadajuću nagradu – kamatu. Hartije od vrednosti investitori mogu da kupuju za dinare ali i za devize (evre).
Uzimanje kredita i izdavanje hartija od vrednosti su glavni izvori finansiranja manjka u budžetu kada se drugim merama ne mogu povećati prihodi ili smanjiti rashodi.
Prihodi mogu da se povećaju tako što bi se podigle poreske stope, pre svega stopa poreza na dodatu vrednost (PDV), koji predstavlja jedan od glavnih izvora finansiranja budžeta. Vlada Srbije je u oktobru prošle godine povećala PDV sa 18 na 20 odsto.
Međutim, svako povećanje PDV-a ne znači automatski i veće prihoda u budžetu. Naime, povećanjem PDV-a poskupljuju svi artikli na koje se ta poreska stopa odnosi, kada se to desi građani mogu da reaguju tako što manje kupuju, što znači da se manje novca sliva u budžet. Pored PDV-a, kako bi se u državnu kasu slilo više para, mogu da se povećaju i drugi porezi (porez na dohodak, na nekretnine, porez na dobit…), ali i carine i akcize. Ako pored svih povećanja poreza, ipak ne može da se namakne dovoljno novca kako bi se podmirila sva plaćanja, Vlada može da smanji rashodnu stranu budžeta. Pored smanjenja troškova ministarstava, velike uštede mogu da se naprave i smanjenjem plata u javnom sektoru ali i penzija. Naime, sve plate koje primaju službenici u javnoj administraciji isplaćuju se iz budžeta. Isto važi i za penzije. Zbog uništenih penzionih fondova, veći deo penzije se finansira iz budžeta. Za plate u javnom sektoru i penzije se izdvaja praktično više od pola budžeta. Pored smanjenja plata i penzija uštede se mogu napraviti i smanjanjem izdavanja za vojsku, zdravstvo, prosvetu…
Naravno, svaka intervencija u tom smislu nosi sa sobom mogućnost da se pobune oni kojima se smanjuje izdvajanje. To može da donese proteste i štrajkove pa smim tim i političku nestabilnost, pa političari to retko rade.
Ali kada postoji “rupa” u budžetu, a ne mogu se povećati prihodi niti smanjiti rashodi, Vlada mora da se okrene zadužianju. To se radi uzimanjem kredita kod komercijanih banaka u zemlji ili inostranstvu. Ili, uzimanjem kredita od drugih država. Upravo se to nedavno desilo Srbiji, kada je za popunjavanje budžeta dobila kredit od 300 miliona dolara od Ruske Federacije. Za popunjavanje manjka u budžetu služe i hartije od vrednosti. Naime, Vlada, odnosno u slučaju Srbije, Uprava trezora emituje određene hartije (takozvane trezorske zapise) koje investitori kupuju na određeni rok – šest meseci, godinu dana, par godina. Posle određenog perioda na koji je izdata hartija, investitor dolazi i uz uloženi novac dobija i pripadajuću nagradu – kamatu. Hartije od vrednosti investitori mogu da kupuju za dinare ali i za devize (evre).
Uzimanje kredita i izdavanje hartija od vrednosti su glavni izvori finansiranja manjka u budžetu kada se drugim merama ne mogu povećati prihodi ili smanjiti rashodi.