Mogu li građani da učestvuju u pravljenju budžeta svog grada?
P.
Mogu li građani da učestvuju u pravljenju budžeta svog grada ili opštine?
O.
Novac u budžetu je novac svih građana, te je stoga sasvim logično da građani budu uključeni u proces izrade budžeta gradova i opština, kao i da, u toku procesa izvršenja budžeta, imaju informacije da li se budžetski novac troši u skladu sa planiranim namenama i u cilju zadovoljenja potreba građana.
Nivo uključenosti građana u kreiranje i praćenje budžeta često zavidi od toga koliko su za učešće građana otvoreni direktni učesnici u budžetskom procesu u opštini/gradu (lokalna vlast i administracija) jer se u važećim zakonima ne pruža dovoljno snažno uporište za učešće građana u kreitranju budžeta lokalnih vlasti i praćenje negovog izvršenja. S obzirom na ovu činjenicu, potrebno je date mogućnosti maksimalno iskoristiti.
Zakonom o budžetskom sistemu predviđeno je da lokalni organ uprave prilikom dostavljanja nacrta odluke o budžetu opštinskom/gradskom veću istovremeno upoznaje građane sa nacrtom odluke o budžetu. Neke jedinice lokalne samouprave su na osnovu ove odredbe u svoje statute ugradile obvezu sprovođenja javne rasprave o budžetu. Neke od mogućih načina organizacije javnih rasprava možete pogledati ovde.
Zakonom o finansiranju lokalne samouprave propisano je da se odluka o stopama izvornih prihoda lokalnih vlasti nakon održavanja javne rasprave i da se može menjati jedanput godišnje i to u postupku utvrđivanja budžeta. Ova javna rasprava može se iskoristiti za povećanje učešća građana u kreiranju budžeta.
Zakonom o planiranju i izgradnji propisano je da donošenju planskih dokumenata (to su prostorni planovi – Prostorni plan Republike Srbije; Regionalni prostorni plan; Prostorni plan jedinice lokalne samouprave; i Prostorni plan područja posebne namene i urbanistički planovi – Generalni urbanistički plan; Plan generalne regulacije i Plan detaljne regulacije) prethodi njihovo izlaganje na javni uvid. Pošto ovi planski dokumenti značajno određuju budućnost, a za njihovu realizaciju potrebno je u budžetima obezbediti značajna sredstva, izlaganje na javni uvid je još jedna mogućnost da građani utiču na budžet njihve zajednice, i to na duži rok.
Zakonom o budžetskom sistemu Republike Srbije je predviđeno da lokalni organ nadležan za finansije (uprava ili odeljenje za finansije) redovno prati izvršenje budžeta i najmanje dva puta godišnje, po isteku šestomesečnog i devetomesečnog perioda, informiše nadležni izvršni organ lokalne vlasti (Opštinsko/Gradsko veće) o izvršenju budžeta. Ovaj izveštaj opštinsko/gradsko veće usvaja i dostavlja skupštini lokalne vlasti.
Ovi izveštaji sadrže i odstupanja između usvojenog budžeta i izvršenja i obrazloženja velikih odstupanja.
Rokovi za podnošenje ovakvih izveštaja u budžetskom procesu su trenuci u kojima bi i šira javnost i građani trebalo da budu informisani o tome kako se troši budžetski novac.
Potpora za učešće građana u planiranju i praćenju izvršenja budžeta može se naći i u opštim principima odgovornog fiskalnog upravljanja koje je definisao Zakon o budžetskom sistemu. S tim u vezi, važna su dva principa:
- Princip pravičnosti koji podrazumeva da se upravljanje fiskalnom politikom sprovodi tako da se u obzir uzima uticaj na blagostanje sadašnjih i budućih generacija;
- Princip transparentnosti koji podrazumeva da su jasno utvrđeni i definisani zadaci i odgovornosti različitih državnih organa, odnosno organa lokalne vlasti i funkcionera u vezi sa upravljanjem fiskalnom politikom; da su obezbeđene ažurne finansijske i nefinansijske informacije koje se odnose na upravljanje fiskalnom politikom, da su dostupne kako bi se omogućila delotvorna javna provera vođenja fiskalne politike i stanja javnih finansija; da oni koji su odgovorni za objavljivanje takvih informacija te informacije ne uskraćuju, osim ako bi njihovo objavljivanje nanelo značajnu štetu nacionalnoj bezbednosti, odbrani ili međunarodnim odnosima Srbije.
Za poštovanje ovih principa i sprovođenje fiskalne politike u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu na lokalnom nivou, odgovoran je izvršni organ lokalne vlasti.
Nivo uključenosti građana u kreiranje i praćenje budžeta često zavidi od toga koliko su za učešće građana otvoreni direktni učesnici u budžetskom procesu u opštini/gradu (lokalna vlast i administracija) jer se u važećim zakonima ne pruža dovoljno snažno uporište za učešće građana u kreitranju budžeta lokalnih vlasti i praćenje negovog izvršenja. S obzirom na ovu činjenicu, potrebno je date mogućnosti maksimalno iskoristiti.
Zakonom o budžetskom sistemu predviđeno je da lokalni organ uprave prilikom dostavljanja nacrta odluke o budžetu opštinskom/gradskom veću istovremeno upoznaje građane sa nacrtom odluke o budžetu. Neke jedinice lokalne samouprave su na osnovu ove odredbe u svoje statute ugradile obvezu sprovođenja javne rasprave o budžetu. Neke od mogućih načina organizacije javnih rasprava možete pogledati ovde.
Zakonom o finansiranju lokalne samouprave propisano je da se odluka o stopama izvornih prihoda lokalnih vlasti nakon održavanja javne rasprave i da se može menjati jedanput godišnje i to u postupku utvrđivanja budžeta. Ova javna rasprava može se iskoristiti za povećanje učešća građana u kreiranju budžeta.
Zakonom o planiranju i izgradnji propisano je da donošenju planskih dokumenata (to su prostorni planovi – Prostorni plan Republike Srbije; Regionalni prostorni plan; Prostorni plan jedinice lokalne samouprave; i Prostorni plan područja posebne namene i urbanistički planovi – Generalni urbanistički plan; Plan generalne regulacije i Plan detaljne regulacije) prethodi njihovo izlaganje na javni uvid. Pošto ovi planski dokumenti značajno određuju budućnost, a za njihovu realizaciju potrebno je u budžetima obezbediti značajna sredstva, izlaganje na javni uvid je još jedna mogućnost da građani utiču na budžet njihve zajednice, i to na duži rok.
Zakonom o budžetskom sistemu Republike Srbije je predviđeno da lokalni organ nadležan za finansije (uprava ili odeljenje za finansije) redovno prati izvršenje budžeta i najmanje dva puta godišnje, po isteku šestomesečnog i devetomesečnog perioda, informiše nadležni izvršni organ lokalne vlasti (Opštinsko/Gradsko veće) o izvršenju budžeta. Ovaj izveštaj opštinsko/gradsko veće usvaja i dostavlja skupštini lokalne vlasti.
Ovi izveštaji sadrže i odstupanja između usvojenog budžeta i izvršenja i obrazloženja velikih odstupanja.
Rokovi za podnošenje ovakvih izveštaja u budžetskom procesu su trenuci u kojima bi i šira javnost i građani trebalo da budu informisani o tome kako se troši budžetski novac.
Potpora za učešće građana u planiranju i praćenju izvršenja budžeta može se naći i u opštim principima odgovornog fiskalnog upravljanja koje je definisao Zakon o budžetskom sistemu. S tim u vezi, važna su dva principa:
- Princip pravičnosti koji podrazumeva da se upravljanje fiskalnom politikom sprovodi tako da se u obzir uzima uticaj na blagostanje sadašnjih i budućih generacija;
- Princip transparentnosti koji podrazumeva da su jasno utvrđeni i definisani zadaci i odgovornosti različitih državnih organa, odnosno organa lokalne vlasti i funkcionera u vezi sa upravljanjem fiskalnom politikom; da su obezbeđene ažurne finansijske i nefinansijske informacije koje se odnose na upravljanje fiskalnom politikom, da su dostupne kako bi se omogućila delotvorna javna provera vođenja fiskalne politike i stanja javnih finansija; da oni koji su odgovorni za objavljivanje takvih informacija te informacije ne uskraćuju, osim ako bi njihovo objavljivanje nanelo značajnu štetu nacionalnoj bezbednosti, odbrani ili međunarodnim odnosima Srbije.
Za poštovanje ovih principa i sprovođenje fiskalne politike u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu na lokalnom nivou, odgovoran je izvršni organ lokalne vlasti.