Više od tri ponude kod javne nabavke male vrednosti
P.
Da li prilikom javne nabavke male vrednosti do 400 000 dinara naručilac treba da primi još neku ponudu koja je stigla na njihovu adresu u slučaju da su već dobili tri ponude? Šta se dešava ako je četvrta ponuda povoljnija od one tri koje su već uzeli?
O.
Nabavke čija je godišnja procenjena vrednost niža od 400.000 dinara bez uračunatog PDV su regulisane, i to, po našem mišljenju, vrlo površno, u članu 39. Zakona o javnim nabavkama. Ovaj član u stavu 2. kaže da naručilac prilikom ovih nabavki nije dužan da primenjuje odredbe zakona. Ipak u stavu 3. istog člana se kaže da je naručilac dužan da prilikom ovih nabavki spreči postojanje sukoba interesa, obezbedi konkurenciju i da ugovorena cena ne bude veća od uporedive tržišne cene.
Ovakvo zakonsko rešenje ipak obavezuje naručioca da odredbe zakona koje se odnose na sukob interesa i obezbeđenje konkurencije poštuje i prilikom ovih nabavki. S tim u vezi, mišljenja smo da je naručilac u konkretnom slučaju, a u skladu sa načelom obezbeđenja konkurencije, morao da uzme u razmatranje i ponudu ponuđača kome nije uputio zahtev za dostavljanje ponude, a koji je ponudu samoinicijativno dostavio, pod uslovom da je ona stigla blagovremeno. tj. da naručilac nije već zaključio ugovor o nabavci ili izdao narudžbenicu nekom od ponuđača.
Naručilac bi uvek morao da ima u vidu da mu je interes obezbeđenje dobara, usluga i radova po najpovoljnijim uslovima, a to se postiže, pored ostalog, i obezbeđenjem što veće konkurencije. Ipak, u slučaju ovih nabavki nije moguće pokrenuti postupak zaštite prava, pa je samim tim ponuđač nije u mogućnosti da obezbedi da se njegova ponuda uzme u razmatranje ukoliko to naručilac odbija. Ono što je ponuđaču na raspolaganju jeste prijava ovakvog postupanja naručioca organu koji je nadležan da vrši nadzor nad radom naručioca.
Ovakvo zakonsko rešenje ipak obavezuje naručioca da odredbe zakona koje se odnose na sukob interesa i obezbeđenje konkurencije poštuje i prilikom ovih nabavki. S tim u vezi, mišljenja smo da je naručilac u konkretnom slučaju, a u skladu sa načelom obezbeđenja konkurencije, morao da uzme u razmatranje i ponudu ponuđača kome nije uputio zahtev za dostavljanje ponude, a koji je ponudu samoinicijativno dostavio, pod uslovom da je ona stigla blagovremeno. tj. da naručilac nije već zaključio ugovor o nabavci ili izdao narudžbenicu nekom od ponuđača.
Naručilac bi uvek morao da ima u vidu da mu je interes obezbeđenje dobara, usluga i radova po najpovoljnijim uslovima, a to se postiže, pored ostalog, i obezbeđenjem što veće konkurencije. Ipak, u slučaju ovih nabavki nije moguće pokrenuti postupak zaštite prava, pa je samim tim ponuđač nije u mogućnosti da obezbedi da se njegova ponuda uzme u razmatranje ukoliko to naručilac odbija. Ono što je ponuđaču na raspolaganju jeste prijava ovakvog postupanja naručioca organu koji je nadležan da vrši nadzor nad radom naručioca.