Definisanje budžetskog zastupanja i uloga civilnog društva
Organizacije civilnog društva (OCD), osnovane na principu slobodnog udruživanja građana, obavezuju se da rade u javnom interesu. Svoje delovanje usmeravaju u različitim pravcima, a pre svega tamo gde su građanska prava ugrožena sa ciljem poboljšanja njihovog položaja i donošenja promena u duštvu. Radeći na poboljšanju položaja građana OCD se u svom radu često susreću sa javnim budžetima, kako na nacionalnom, tako i na lokalnom nivou, prepoznajući da se tu nalazi odgovor na veliki deo njihovih problema.
I pored toga što razumeju da je budžet pravi odraz politika, kao i da uticanje na budžet može dovesti do opipljivih promena za njihove korisnike, OCD će se teško odlučiti da uđu u “borbu” u ovoj političkoj areni. Može se reći, sa pravom. Uticanje na budžet, ili budžetsko zastupanje je najopasniji deo zastupanje. Kroz budžetske analize mogu se otkriti velike malverzacije, korupcija, različiti skriveni interesi, te ljudi čije skrivene interese izlažete očima javnosti neće sedeti skrštenih ruku…
Budžet je pravi odraz javnih politika. U njemu se jasno vidi šta je od najavljenih planova i stvarno planirano da se sprovede, a šta su potencijalno prazna obećanja. U budžetu se pokazuje ko ima koristi od javne potrošnje, a koga su zaobišli, kuda se novac usmerava, a kuda ne. Analiza budžeta može biti jasan pokazatelj na šta se treba fokusirati u pogledu lokalnih, nacionalnih, pa čak i međunarodnih problema.
Tokom istorije, javni budžet se formulisao u tajnosti, formulisala su ga zatvorena tela vlada koja najčešće usmeravaju izabrane vladine službenike, a koji, zauzvrat, uredno posvećuju pažnju organizovanim interesima.
O makroekonomskoj politici koja nalaže formulisanje budžeta se retko javno debatuje i bilo šta dovodi u pitanje. Do sporova dolazi samo oko određenih delova; u praksi se javnost, čak i ona najaktivnija, izostavlja iz rasprave o budžetskoj politici. Kod nas se u pralmanetu, na inicijativu OCD organizuju godišnji budžetski forumi, ali na žalost, bez relanog uticaja. Da bi stvorili prostor za javnu raspravu o budžetu, organizovani javni zastupnici širom sveta počeli su da analiziraju svoje nacionalne i lokalne budžete. Njihov rad obuhvata pojednostavljivanje zvaničnih informacija koje su lako dostupne i koje se zatim dele sa kolegama iz civilnog društva kako bi ih koristili u svom radu. U Sjedinjenim Američkim Državama, najveće promene dogodile su se u roku kraćem od 20 godina. Mali broj visokostručnih budžetskih analitičara počeo je da radi na nivou celih SAD i pojedinih država; prva među nacionalnim organizacijama jeste Centar za budžetske i političke prioritete koji je rođen u krizi nastaloj kada je administracija predsednika Regana uvela teške rezove u socijalne programe i kada je Centar u značajnoj meri pokazao kako budžet SAD utiče na porodice sa niskim prihodima, siromašne i ljude na granici siromaštva – uključujući i milione ljudi koji su radili ali su i dalje bili siromašni.
Idasa u Južnoj Africi, DISHA i Vidhayak Sansad u Indiji, Proshika i IDPAA u Bangladešu i mnoge organizacije u Latinskoj Americi otpočele su sa sličnim naporima, samostalno ili u saradnji sa Centrom. U Bangaloru (Indija) je Centar za javne odnose uveo „karticu za izveštaj“ koja korisnicima gradskih javnih servisa omogućava da rangiraju nivoe učinka i svoje zadovoljstvo. Ideja uzima zamah i u drugim gradovima, čime se povećava broj ljudi koji su upoznati sa budžetom i pripremljeni za akciju.
Zagovornici koriste budžetsku analizu za sledeće stvari:
- Pojačavanje glasa građana koji se ne čuje
- Pokretanje pitanja koja bi ostala zanemarena i privlačenje pažnje medija i ostalih delova građanskog društva
- Osporavanje nepravične dinamike moći koja utiče na distribuciju javnih resursa - Prisiljavanje vladinih institucija da se prema marginalizovanim grupama odnose sa dostojanstvom
- Stvaranje novog javnog prostora za učešće naroda
Povezivanje iskustava sa mikro-nivoa sa ekonomskom i socijalnom politikom na makro-nivou Učenje načina funkcionisanja njihovog sistema donošenja odluka i ranijeg intervenisanja u procesu donošenja odluka
Budžet koga je nekada u tajnosti sačinjavala mala vladajuća elita više se ne piše reda radi, već se nalazi pod lupom javnosti, pod povećanim javnim pritiskom, kako bi bolje odgovarao potrebama naroda. U mnogim zemljama su državne vlasti već delegirale ovlašćenja lokalnim vlastima ili je taj proces u toku, za šta su dobri primeri udruženja suseda u Latinskoj Americi, Panchyat Raj u Indiji, parishad sindikat i druga tela u Bangladešu koja su izabrana na lokalnom nivou. U ovom kontekstu, budžetska analiza može postati ulazna tačka za izgradnju odnosa sa lokalnim vlastima, radi lakšeg rešavanja životnih problema ljudi. Isti ti lokalni funkcioneri sa svoje strane vrše pritisak na funkcionere na državnom nivou radi preraspodele budžeta, tako da blagajne za otklanjanje siromaštva, obrazovanje i druge programe pomoći ne ostanu prazne.
Vežbanja
Sa kolegama iz oblasti javnog zagovaranja iznesite plan za dobijanje i analizu javnog budžeta koji je u vezi sa vašim problemom. Odgovorite na sledeća pitanja: Da li je bilo teško ili lako doći do budžeta? Da li su ljudi na koje budžet utiče i aktivisti svesni uloge budžeta u rešavanju odnosno otežavanju problema? Da li je budžet pomogao ljudima da prevaziđu problem ili je doprineo njegovom usložnjavanju? Da li se budžet primenjuje prema planu raspodele ili postoji raskorak između plana i sprovođenja?
I pored toga što razumeju da je budžet pravi odraz politika, kao i da uticanje na budžet može dovesti do opipljivih promena za njihove korisnike, OCD će se teško odlučiti da uđu u “borbu” u ovoj političkoj areni. Može se reći, sa pravom. Uticanje na budžet, ili budžetsko zastupanje je najopasniji deo zastupanje. Kroz budžetske analize mogu se otkriti velike malverzacije, korupcija, različiti skriveni interesi, te ljudi čije skrivene interese izlažete očima javnosti neće sedeti skrštenih ruku…
Budžet je pravi odraz javnih politika. U njemu se jasno vidi šta je od najavljenih planova i stvarno planirano da se sprovede, a šta su potencijalno prazna obećanja. U budžetu se pokazuje ko ima koristi od javne potrošnje, a koga su zaobišli, kuda se novac usmerava, a kuda ne. Analiza budžeta može biti jasan pokazatelj na šta se treba fokusirati u pogledu lokalnih, nacionalnih, pa čak i međunarodnih problema.
Tokom istorije, javni budžet se formulisao u tajnosti, formulisala su ga zatvorena tela vlada koja najčešće usmeravaju izabrane vladine službenike, a koji, zauzvrat, uredno posvećuju pažnju organizovanim interesima.
O makroekonomskoj politici koja nalaže formulisanje budžeta se retko javno debatuje i bilo šta dovodi u pitanje. Do sporova dolazi samo oko određenih delova; u praksi se javnost, čak i ona najaktivnija, izostavlja iz rasprave o budžetskoj politici. Kod nas se u pralmanetu, na inicijativu OCD organizuju godišnji budžetski forumi, ali na žalost, bez relanog uticaja. Da bi stvorili prostor za javnu raspravu o budžetu, organizovani javni zastupnici širom sveta počeli su da analiziraju svoje nacionalne i lokalne budžete. Njihov rad obuhvata pojednostavljivanje zvaničnih informacija koje su lako dostupne i koje se zatim dele sa kolegama iz civilnog društva kako bi ih koristili u svom radu. U Sjedinjenim Američkim Državama, najveće promene dogodile su se u roku kraćem od 20 godina. Mali broj visokostručnih budžetskih analitičara počeo je da radi na nivou celih SAD i pojedinih država; prva među nacionalnim organizacijama jeste Centar za budžetske i političke prioritete koji je rođen u krizi nastaloj kada je administracija predsednika Regana uvela teške rezove u socijalne programe i kada je Centar u značajnoj meri pokazao kako budžet SAD utiče na porodice sa niskim prihodima, siromašne i ljude na granici siromaštva – uključujući i milione ljudi koji su radili ali su i dalje bili siromašni.
Idasa u Južnoj Africi, DISHA i Vidhayak Sansad u Indiji, Proshika i IDPAA u Bangladešu i mnoge organizacije u Latinskoj Americi otpočele su sa sličnim naporima, samostalno ili u saradnji sa Centrom. U Bangaloru (Indija) je Centar za javne odnose uveo „karticu za izveštaj“ koja korisnicima gradskih javnih servisa omogućava da rangiraju nivoe učinka i svoje zadovoljstvo. Ideja uzima zamah i u drugim gradovima, čime se povećava broj ljudi koji su upoznati sa budžetom i pripremljeni za akciju.
Zagovornici koriste budžetsku analizu za sledeće stvari:
- Pojačavanje glasa građana koji se ne čuje
- Pokretanje pitanja koja bi ostala zanemarena i privlačenje pažnje medija i ostalih delova građanskog društva
- Osporavanje nepravične dinamike moći koja utiče na distribuciju javnih resursa - Prisiljavanje vladinih institucija da se prema marginalizovanim grupama odnose sa dostojanstvom
- Stvaranje novog javnog prostora za učešće naroda
Povezivanje iskustava sa mikro-nivoa sa ekonomskom i socijalnom politikom na makro-nivou Učenje načina funkcionisanja njihovog sistema donošenja odluka i ranijeg intervenisanja u procesu donošenja odluka
Budžet koga je nekada u tajnosti sačinjavala mala vladajuća elita više se ne piše reda radi, već se nalazi pod lupom javnosti, pod povećanim javnim pritiskom, kako bi bolje odgovarao potrebama naroda. U mnogim zemljama su državne vlasti već delegirale ovlašćenja lokalnim vlastima ili je taj proces u toku, za šta su dobri primeri udruženja suseda u Latinskoj Americi, Panchyat Raj u Indiji, parishad sindikat i druga tela u Bangladešu koja su izabrana na lokalnom nivou. U ovom kontekstu, budžetska analiza može postati ulazna tačka za izgradnju odnosa sa lokalnim vlastima, radi lakšeg rešavanja životnih problema ljudi. Isti ti lokalni funkcioneri sa svoje strane vrše pritisak na funkcionere na državnom nivou radi preraspodele budžeta, tako da blagajne za otklanjanje siromaštva, obrazovanje i druge programe pomoći ne ostanu prazne.
Vežbanja
Sa kolegama iz oblasti javnog zagovaranja iznesite plan za dobijanje i analizu javnog budžeta koji je u vezi sa vašim problemom. Odgovorite na sledeća pitanja: Da li je bilo teško ili lako doći do budžeta? Da li su ljudi na koje budžet utiče i aktivisti svesni uloge budžeta u rešavanju odnosno otežavanju problema? Da li je budžet pomogao ljudima da prevaziđu problem ili je doprineo njegovom usložnjavanju? Da li se budžet primenjuje prema planu raspodele ili postoji raskorak između plana i sprovođenja?